Životne lekcije sa Ludih Tura za života

Istraživanje divljine nije samo aktivnost, to je putovanje i transformacija. Premeštaš se iz jednog mentalnog sklopa u drugi. Iz jednog položaja tela u drugi. Iz stana i sobe, na planinu i šumu. Čemu sve priroda može da te nauči, što možeš da stekneš i koristitiš u svakodnevnom životu?

‍

Shvatiš da je odmor u prirodi važan i efektivan.

‍

Koliko se zapravo iskuliraš na turicama i osvežiš za novu radnu nedelju, to razumeju oni koji praktikuju planinarenje.
Nismo više klinci. Većina nas je završila fakultete i sada koračamo u život. Posao nam angažuje mnogo vremena i energije i ako ne znaš kako da odmoriš (ili nemaš vremena za odmorom), život može da ti bude mnogo teži nego što bi trebalo. Jedan projekat te deli od toga da odeš u prezasićenje, a imamo ih sve više.

Odlazak u prirodu je jedan od načina kako možeš ozbiljno da se iskuliraš i vratiš na fabrička podešavanja. Ukoliko ti odlazak u prirodu nije navika ili interesovanje, to je predlog za jedan od koraka koje možeš da napraviš i istražiš. Možda budeš skontao/la da je ta vrsta odmora baš ono što ti je trebalo. Da uzmemo još jednu stvar u obzir - odlazak u prirodu je mini putovanje i sama promena okruženja utiče pozitivno na nas. Postoje mesta u Srbiji za koje ćeš zaboraviti da si zapravo u svojoj zemlji.

‍

Uvidiš šta je do tebe, a šta nije.

‍

Postoje neke stvari koje mi možemo i koje ne možemo da kontrolišemo. Na šta možemo, na šta ne možemo da utičemo. Priroda te to lepo nauči. Nekad će se desiti da će kiša pasti, a ti si na turici ili tek treba da ideš na turicu. Smoriš se malo, pogotovo kad je hladno i vidiš još napolju kiša pada, a 6:23 ujutru i treba da kreneš da se nađeš sa ostatkom ekipe. Kažeš sebi da realno možeš ostati u krevetu i spavati još malo. Međutim onog trenutka kad ustaneš, znaš da je avantura počela.

Vreme ne možeš da kontrolišeš, ali svoje misli, razmišljanje i ponašanje možeš. Kako krećeš da uživaš na planinarenju (koja je blago mazohistička rabota), tako počneš da uviđaš i gde i kako možeš da pronađeš zadovoljstvo tokom napornijih dana u svoja četiri zida. Ako ne zadovoljstvo, onda barem rezilijentnost prema teškim danima.

‍

Sve je privremeno i povremeno.

‍

Dok smo u divljini i na istraživačkim turama, krećemo se delovima kojima se kreću samo divlje životinje. Nekad se desi da se krećemo stazom koja odjednom nestaje ili se tu završava. Verovatno je nekada bilo tu nekog puta, ali u tom trenutku on nepostoji. Šta onda? Na nama je da nastavimo da hodamo, budemo strpljivi dok ne naiđemo na nešto zanimljivo ili na put/stazu.

Pukne te malo adrenalin jer kontaš da se nalazite u sred nedođije gde nema žive duše. Ako bi se drao najjače što možeš jedini rezultat koji bi dobio je tišina. Dakle, na koju god prepreku naiđeš, ona je privremena, rešiš je i nastaviš dalje. Povremeno nailaze. Skreneš sa puta, nastaviš da hodaš i dođeš do nekog puta/staze pre ili kasnije. U daljini ti izgleda predeo kao da je neprohodan, međutim kako kreneš da mu se približavaš tako kreću stazice da se ukazuju.

Kako u divljini, tako i u životu. Imaš projekat na poslu/ispit da naučiš/sobu da spremiš/bilo šta drugo da rešiš --- u divljini prepreku da prevaziđeš/pronađeš put/prođeš naizgled neprohodno. U početku sve deluje teško, jedva dostižno, komplikovano i zamarajuće. Kako nastaviš da radiš na tome, tako počnu rezultati da dolaze.
Kako nastaviš da koračaš u divljini, putevi će se sami ukazati. Kako nastavljaš da radiš na projektima, vremenom postaju sve ostvarivi. Što si bliže cilju ili vrhu, to je osećaj ispunjenosti sve veći.

‍

Nadam se da ti se dopao tekst i da je bio koristan. Ukoliko imaš želje za još ovakvih tekstova, piši nam <3
Hvala na izdvojenom vremenu!