Sigurnosne mere koje bi svi trebalo da znamo

Ako si dogurao/la do ovog teksta onda si ili bio/la ili ćeš tek biti na planini. Ovim tekstom je cilj razviti obazrivost ne samo prema planini, već i prema grupi sa kojom ćeš putovati na planinu.

‍

Istorija - kako je došlo do motiva za ovaj tekst i šta se desilo?
‍

Išli smo na Beljanicu, planinu u istočnoj Srbiji. Znali smo da još jedna organizacija osvaja isti vrh kao i mi, samo što su oni bili ispred nas tridesetak minuta. Prvi susret koji smo imali sa njima je bilo na pola puta do samog vrha. Nije ih bilo puno, stacionirani tu gde jesu jer nekolicina ljudi nije mogla da nastavi dalje zbog nedovoljne fizičke spremnosti.

‍

Zatim pre nego što smo došli na vrh, sreli smo drugi i veći deo te iste organizacije/ekipe koja je u tom trenutku sa jednim vodičem brojala oko 60ak ljudi i išla natrag prema autobusu. Na samom vrhu nam je prišao jedan momak sa ogrebotinama po rukama i uznemiren. Pitao nas je da mu objasnimo put nazad jer se odvojio od grupe (one koju smo sreli) u jednom trenutku i nije više mogao da ih nađe.

‍

Planina Beljanica nema dometa svuda, markacije su nekim delovima nepostojeće ili neprimetne tako da je bila nemoguća misija objasniti mu kako da se vrati nazad svojoj prvobitnoj grupi. Ukratko, nagovorili smo ga da ne kreće sam već sa nama i na kraju smo ga vratili kući živog i zdravog.

‍

Šta je on mogao da uradi drugačije kako bi ovo sprečio, a šta organizacija sa kojom je pošao?
‍

Komunikacija.
Nije problem skrenuti sa puta, ali bi to vodič trebalo da zna.
Vodič u svakom trenutku bi trebalo da zna gde mu se nalaze ljudi. Ukoliko je grupa veća koju vodi, a sam je ovo će biti veoma teško. Zbog toga je obavezno da vodič stavi do znanja grupi da je neophodno obavestiti o svakom skretanju sa puta (bila to i piš pauza, kratki sajd kvest ili štagod treće).

‍

Problem kod velikih grupa (više od 50 ljudi), je što nekad ljudi ne znaju ni ko je vodič, pa i ako znaju ko je onda ne znaju gde se nalazi.
Sama činjenica da bi morali njega/nju da traže da bi im preneli samo da idu na kratku piš pauzu, da vide šta ima iza one stene, deluje veoma jednostavnije i lakše samo skrenuti sa puta i odraditi posao.

Ovo je trenutak gde bi organizacija koja vodi grupu na planinu trebalo povesti računa o tome koliko vodiča je potrebno za toliku grupu, da jedna osoba bude uvek napred, a druga pozadi. Momak koji se izgubio je skrenuo na 5 minuta samo, zatim kad se vratio na mesto i nije bilo nikog više.

‍

Orijentacija - kako se usmeravati na planini i koristiti tehnologiju?

‍

Markacije nekad nisu dovoljne. Markacije su planinarske oznake koje ukazuju na to da ste na planinarskoj stazi i sigurnom terenu. One se uglavnom stavljaju na drveća, stene ili se zakači neka plastična kesa na neko drvo ili žbun.

‍

Međutim, to je sve podležno promeni jer će drvo pre ili kasnije pasti, doćiće do nekog odrona, pokidaće se plastična kesa zbog jakog vetra, tako da ćeš morati da se usmeravaš prema iskustvu, gps uređajima/aplikacijama i/ili kompasu. Aplikacije koje ludoturaši najčešće koriste su:

1. Maps.me
2. Gaia gps
3. Wikiloc

Ove app ne zauzimaju mnogo prostora i veoma su korisne, pogotovo ako želiš da ti planinarenje postane redovna aktivnost, preporuka je da preuzmeš ove app i naučiš kako koriste.

Brojevi telefona i srpska divljina. Još koliko?
‍

GSS (Gorska sluška spasavanja Srbije) je tu za ne-daj bože. Ono što bi trebalo da znaš ukoliko čak ni njih ne možeš da dobiješ jeste da ćeš u roku od sat vremena do 2h naići na neki oblik civilizacije bio to put, staza, kuća, selo, potok koji se uliva u neku rečicu itd.

‍

Srbija ima svoje divljine, ali ne tolike kao u Kanadi ili Sibiru. Tako da se ne obeshrabruj i samo nastavi da koračaš ukoliko dođe do nekog gubljenja. To je samo privremena situacija.

‍

GSS neće biti u mogućnosti odmah i istog trena da dođe, već će probati da te usmeri prema nekom obliku civilizacije i reći ti isto što je napisano u gornjem pasusu - nastavi da koračaš.

‍

Zaključak

‍

Ako si u grupi, komuciraj sa vodičem ako želiš da napraviš kratku pauzu za šta god.

‍

Vodič mora da se predstavi grupi, kako bi svi znali ko se prati, kome se obraća za pomoć ili bilo koju drugu stvar.

‍

Preporuka je da imaš već instalirane app na telefonu koje se koriste za orientiring, hiking i generalno za navigaciju u prirodi, pa ukoliko dođe do trenutne izgubljenosti, imaš tehnologiju koja može da ti pomogne da izađeš na put.

‍

Ukoliko dođe gubljenja i pored toga što imaš tehnologija, moraćeš da nastaviš sa koračanjem. Pre ili kasnije ćeš naići na planinarsku stazu, put ili neki oblik civilizacije. Srbija nema takve divljine gde ćeš tumarati danima u potrazi za civilizacijom.

‍

Neka je sa srećom.

Živi bili, pa videli,

‍